Zivotom/

U tisini,reci kao dela gube smisao kad iskaz je kraj,

narav kao moja drugima je cudna,opaka i luda,

jer niko ne vidi zbog cega se sjaj,

utopi na usni kad suza zakrivuda.

Od besa ne umem ni da sklopim sake,

cak ni da shvatim zasto ljudi pate

cekam samo jutro da odbijem zrake

cekam samo jesen da mi kise vrate.

Na nekoj litici moja sreca blista,ceka...

Previse daleko da bih prisla njoj,

odnece je znam,neke lazi reka

odnece je zanos kao pcele roj.

I da bar na tren osetim vecnost,cutala bih sada.

Koga da pitam gde prodaje se seta?

I gde se srece neka nova nada,

Prkos vremena,moja osveta???

Duse su ciste,prljaju ih nadahnuti sanjari…

Niko nije tako los da prepisuje mu se greh

Samo je tesko kad te muk u srce udari,

kad uzme ti mastu,kad ukrade ti smeh!

Dalje,upravo tamo...dalje me ceka znam,

Zatvaram poglavlja sto gradila sam godinama

Sve to bacam u proslosti ram,

Dalje,upravo tamo,nastavljam sama.