Zivotom/

U tisini,reci kao dela gube smisao kad iskaz je kraj,

narav kao moja drugima je cudna,opaka i luda,

jer niko ne vidi zbog cega se sjaj,

utopi na usni kad suza zakrivuda.

Od besa ne umem ni da sklopim sake,

cak ni da shvatim zasto ljudi pate

cekam samo jutro da odbijem zrake

cekam samo jesen da mi kise vrate.

Na nekoj litici moja sreca blista,ceka...

Previse daleko da bih prisla njoj,

odnece je znam,neke lazi reka

odnece je zanos kao pcele roj.

I da bar na tren osetim vecnost,cutala bih sada.

Koga da pitam gde prodaje se seta?

I gde se srece neka nova nada,

Prkos vremena,moja osveta???

Duse su ciste,prljaju ih nadahnuti sanjari…

Niko nije tako los da prepisuje mu se greh

Samo je tesko kad te muk u srce udari,

kad uzme ti mastu,kad ukrade ti smeh!

Dalje,upravo tamo...dalje me ceka znam,

Zatvaram poglavlja sto gradila sam godinama

Sve to bacam u proslosti ram,

Dalje,upravo tamo,nastavljam sama.

                 Prelazim,prelazim iz ove pitomine

koracima gubitnika da nadjem poslednji miris ruze…

Ako uopste raste tamo gde zov divljine

hoce iz kamena mekocu da pruze.

Korak,ili dva.Mozda ipak jedan,

Ogluvela slika,a svasta na njoj

I taj slikar nije bio vredan

Da ulozi dane,strpljenje I znoj.

Hodaj iza mene,da senku ti gazim

Da pljujem po prasini I ne skrivam bol

Hocu koracima da telo ti mazim

Da otpevam strasno svoj poslednji mol.

Retko si poseban.Ili samo lep.

Da li te je jastik doneo kod mene?

Ili mi je bio odvec prazn dzep.

Pa u njemu cuvam sliku uspomene.

Ne pominji sutra.hej,jutro je doslo

Odskrini prozor,nek te opije rosa

Znam da je u nama odavno sve proslo

Znam jer mirise ti na jabuke kosa.

Prelazim u zov divljine,

Jednim korakom I zmurim jer sam smela

Nisu nas proklele sitne daljine,

Vec ono sto sam nocima klela.

Na jabuke,mirise ti kosa…

Stegni sake,da ne citam lazi,

Kao kad trcala sam tebi bosa

Da me tvoja ruka na minut osnazi.

 Budna sam,nece me ovih dana san.Bezala bih,ali beg mi je jedino ka srcu.Jedino ono kad izneveri,izneverena sam i ja.Zato samo njemu hitam. Nemam danas zasto da izlazim iz kuce,opet cu koracati po liscu I ma koliko ga ja gazila,ono ce padati po meni. To je prkos prirode,nasa cula su kao cirkus iz naselja,upravo tako. Smesna su,prosta su,ali ipak izazovna za druge. Zamisli da si jedno suplje stablo i da upijas samo vlagu,kao moji obrazi suze,da svetlost dopre do tebe nekad slucajno,kao moje oci do istine,da te nadgrizaju razne bube I bubuce,kao i ljudi moje snove,zamisli da si nepomican,kao moje usne…. Zamisli da cekas. Da cekas. Sat je jedna velika varka koju drugi smatraju prekom potrebom. Potrebom da ne kasne ili da kada zakasne obmanjuju druge kako su kazaljke bile lose namestene. Sati nam kroje zivot,a moja haljina zivota je sacinjena od ideala. Kakve veze sad ideali imaju sa minutima? I znas li sta je jos lose? Lose je secati se. Secanje samo produbljuje suzne zlezde,a plakati je detinjasto. Znaci da je i nebo dete. Dete Boga. Kada u jesen grane Sunce,shvatam da moje reci poprimaju beznacaj,da me vara cak i beli zid koji nema ulogu bitniju od drugog plavog zida. U jesen mogu ostavljati tragove,da ih drugi ne upamte,u jesen mogu pevati da drugi ne cuju,u jesen miris moje duse hrane lastavice. U jesen je svaka svetlost suvisna,bar meni… Nema leptira koji kroz moje prste nije prosao,a nije uginuo. Ne trazite od mene da vremenu sudim,ja nemam za dusu preveliko mesto,ne trazite od mene da srecu nudim i nebu ce nad gresnima postati tesno.

Putujem,tamo odakle poceti ne znam,a stici ne umem.

Postajem,ono sto prestajem biti u tvojoj dusi.

Ostajem da zelim ono sto ne smem.

Gradim svaki dah koji se ka tebi rusi.

Ostavljam te,ovako ostavljena od tebe pre sat.

Ljubim te,poslednji neljubljeni put.

Poraz prihvatam,ne pocinjem rat,

sa ljubavlju gledam tvoj odraz nejasan i ljut.

Obecanja,dajem ti,a znam da nikad vise,

ni sneg kad krene,ni Sunce kad sja,

ni onda kad pocnu kise,

nikada ti i ja.

Putujem,ma I Bog bi voleo znati kuda..

Znam da ruka tvoja na moja vrata nece da kuca.

Trazicu te ako prodjes tuda,

Kraj mog poklonjenog tebi srca.

Nikada i da jesam,nikada mislila nisam zaboraviti na te…

Nesudjeni moj,dani nisu stedeli nase srece smeh…

Nikada nisu ni hteli kartu za zaborav da vrate,

nesudjeni moj,zar bio si,zar jesi mi greh?

Suze kad skliznu niz bore nasih noci,

nikada i da jesam nikada nisam mislila da plakacu dugo.

Umela sam krisom nasem mestu poci…

A zar znala bih tada raditi ista drugo?

Cutnjom su nasa proleca nicala,cutnjom se vracala.

Gomilala se zime samo kad bio bi daleko,

nesudjeni moj,sve to sam osmehom placala…

Znala da me ceka,da me sanja neko…

Nikada i da jesam,nikada mislila nisam zivot ti dati…

Ispunjavao si zelje koje pocinju s‘ ne zelim…

Ja cekala da ozaren dan na prag svrati,

cekala da sa tobom prvo Sunce delim…

Sat je ostao veran da kuje tupo I isto…

Nit mi se vracas nit odlazis iz ove glave….

A ni srce ovo vise nije cisto…

Na njega cekaju pelin ljut da stave…

Nesudjeni moj idi,iako dosao nisi vise…!

Nikada i da jesam,nikada zelela nisam da izgubim te navek.

Znas valjda sada zasto volim kise,

zasto ne trazim u zaboravu lek…

Jednog dana,vodices klince…Nasom cestom koracaces isto.

Danas vise nema mesta da tuga obraz slama…

U nama sve sem istine je cisto…

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.