Zivotom/

 Budna sam,nece me ovih dana san.Bezala bih,ali beg mi je jedino ka srcu.Jedino ono kad izneveri,izneverena sam i ja.Zato samo njemu hitam. Nemam danas zasto da izlazim iz kuce,opet cu koracati po liscu I ma koliko ga ja gazila,ono ce padati po meni. To je prkos prirode,nasa cula su kao cirkus iz naselja,upravo tako. Smesna su,prosta su,ali ipak izazovna za druge. Zamisli da si jedno suplje stablo i da upijas samo vlagu,kao moji obrazi suze,da svetlost dopre do tebe nekad slucajno,kao moje oci do istine,da te nadgrizaju razne bube I bubuce,kao i ljudi moje snove,zamisli da si nepomican,kao moje usne…. Zamisli da cekas. Da cekas. Sat je jedna velika varka koju drugi smatraju prekom potrebom. Potrebom da ne kasne ili da kada zakasne obmanjuju druge kako su kazaljke bile lose namestene. Sati nam kroje zivot,a moja haljina zivota je sacinjena od ideala. Kakve veze sad ideali imaju sa minutima? I znas li sta je jos lose? Lose je secati se. Secanje samo produbljuje suzne zlezde,a plakati je detinjasto. Znaci da je i nebo dete. Dete Boga. Kada u jesen grane Sunce,shvatam da moje reci poprimaju beznacaj,da me vara cak i beli zid koji nema ulogu bitniju od drugog plavog zida. U jesen mogu ostavljati tragove,da ih drugi ne upamte,u jesen mogu pevati da drugi ne cuju,u jesen miris moje duse hrane lastavice. U jesen je svaka svetlost suvisna,bar meni… Nema leptira koji kroz moje prste nije prosao,a nije uginuo. Ne trazite od mene da vremenu sudim,ja nemam za dusu preveliko mesto,ne trazite od mene da srecu nudim i nebu ce nad gresnima postati tesno.